Normalno, za enormno bogaćenje potrebno je biti srećan iliti rođen pod srećnom zvezdom. A ni ostalo neće doći samo po sebi, nego promišljenim radom na sebi i oko sebe. Kada smo ovo apsolvirali, idemo dalje.
Na našem jugoslovenskom prostoru ( jer ma šta ko rekao ovo je većinski južnoslovenski brlog u kome se valjaju kako južnosloveni tako i manjine ili većine-kako ko to posmatra, koje su imale tu nesreću da budu što rođenjem što doseljenjem bačene na ovo tlo ) najisplativije je završiti sve škole od osnovne do fakulteta.
Već tokom školovanja videće se koliko je sposoban taj što je rešio da uspe u životu ( obogati se ).
Tu se savest trenira da bude, u cilju postizanja krajnjeg ishoda, nevažna i neopterećujuća. Sva sredstva su dozvoljena i poželjna.
Po završetku školovanja, za one koji nemaju trgovački gen preostaje samo da se bave politikom. Ako su im roditelji ( i rođaci ) nepoznati i nepriznati u javnosti, jedina mogućnost je neka partija koja ima perspektivu. A perspektivu ima ona koja je u svom predznaku i delovanju nacionalistička, a još ako ta stranka nije na vlasti pa samim tim nije privukla beskrupuloznike svih fela i stručnih kvalifikacija, uspeh je na dohvat ruke.
Nakon učlanjenja u takvu stranku ulagivanje i podilaženje gazdi se podrazumeva, korektan odnos sa ostalima je više nego poželjan, a onda sledi savladavanje zanata koje mora biti temeljno. Širom otvorenih očiju upijati gazdine trikove i podlosti, usvajati i one fore i fazone suparničkih stranaka.
Noći koristiti za obilaženje poznatih i priznatih mesta gde se okupljaju stranački prvaci i viđeni kriminalci, ulagivanje ( šlihtanje ) svima bez razlike. Mora se pritom naporno učenje stranih jezika primeniti u praksi: u početku se to postiže obilaskom ambasada, prisustvovanjem svim svečanostima na kojima se može sposoban i bez savesti čovek da upozna sa nekim koje pri vrhu hijerarhije. Uveravanje u privrženost idealima strane demokratije se podrazumeva, kao i obećanje da će kada se dočepa vlasti bezuslovno slušati šta mu se kaže i to sprovoditi u delo.
Spletom svakojakih okolnosti ( sreća je tu najvažnija uz naučene podlosti i trikove ) dokopavanje vlasti je najzad završeno. Prvi koraci nakon toga su potčinjavanje vojske, policije, pravosuđa, medija-to je doduše na dužem štapu, ali ako se krene odmah uspeh neće izostati.
Drugi korak je uništavanje opozicije. Uz isticanje kako sopstvenog poštenja u svakom obraćanju, tako i poštenja svih članova porodice, iznositi katastrofalne rezultate prethodnika. Normalno, država je zatečena pred bankrotom, lopovluci su uništili bazu i nadgradnju, zato je neophodno naporno raditi i noću i danju. Tim odlično plaćenih stručnjaka svih profila mora sve vreme pratiti korake opozicije, i na svaki njihov istup reagovati munjevito. U svim medijima, ma koliko to koštalo ( njihove pare nisu u pitanju već državne, pardon narodne ) obnarodovati marifetluke činjene ranije, papreno začinjene svakojakim podacima nevažno da li su istiniti ili nisu.
Treći korak je nalaženje stranog mentora, normalno i poželjno da to bude premijer moćne države. Javno i na sva usta hvaliti sposobnost i umešnost izabranog zaštitnika, istovremeno isticati da je sa njim sklopljeno večno prijateljstvo ( do smrti ili smenjivanja dotičnog, ne daj sotono da se to i meni desi ).
Četvrti korak je pronalaženje žrtvenog jarca-tajkuna koji je u međuvremenu davao reket protivnicima ( više nego njegovoj sopstvenoj stranci ), sprovesti istragu istovremeno ga blateći po medijima, poslušnu policiju naterati da ga pritvore, a pravosuđe da otpočne sudski postupak. Koliko će taj proces trajati i kakav će ishod biti ( najvažnija je prva presuda koja ga okrivljuje ), nije važno. I sve vreme i na svakom mestu govoriti o borbi protiv kriminala svih fela ( svoje kriminalce držati podalje ).
Peti korak, ujedno i najvažniji, je početi sa sakupljanjem prvog miliona evra. Tim stranih i domaćih stručnjaka i savetnika mora odabrati čoveka koji je bio u sprezi sa nekim stranim elementom koji je sposoban da ga obogati. Nije važno da li je taj čovek bio u opoziciji, ili poziciji, važna je njegova umešnost i delotvornost. Sledi upoznavanje sa tim stranim elementom, pa hvaljenje dotičnog da će biti jedan od glavnih finansijera siromašne zemlje, dobro je da on za početak i stvarno podari milion dolara ( najmanje ) kao pomoć posustaloj i na samrti privredi. Sa takvom individuom treba razraditi koji poslovi se isplate, građevinarstvo će zasigurno biti jedna od prvih opcija, Stanovi se odmah nameću, ali ne kupovina takvih, kako čine premijeri nekadašnjih bratskih republika jer je to suviše vidljivo, nego veći, mnogo veći poduhvat-gradnja, na primer, malog grada na najboljoj lokaciji je kao poručena. Tu lokaciju za mizernu sumu ustupiti novostečenom takoreći bratu, i posao vredan više miliona evra može da počne. Hm, i prodaja oružja može biti profitabilna opcija, rashodovano od strane bivšeg režima, prodaje se preko neke fiktivne firme ( može i domaća ako se nađu pravi ljudi u njoj ), i eto preko noći-dve, prvog miliona evra.
Obraćanje domaćoj javnosti mora biti neprestano, pojavljivanje na svim televizijama bez predaha. I svaki put autoritativno ( ako se neko od voditelja tih programa uzjoguni, najuriti ga sledećeg trena ) ponavljati mantru o svom poštenju. Za potvrdu tih tvrdnji mora se pobrinuti ranije, još dok je bio u opoziciji. Ništa sem stana, ne većeg od trosobnog, i automobila starog tri-četiri godine, ne sme da poseduje. Obraćanje na konferencijama za medije može biti diskutabilno jer se nađe po neki neposlušni novinar, ako dernjava na njega ne uspe sledeća obraćanja moraju biti samo sa poslušnim učesnicima, a ako i tada zagusti, prekidati je već narednog trena.
Preostaje samo kako stečene pare štekovati. E, i tu sreća treba da odigra svoju nečasnu ulogu, ako se kojim slučajem ima brat-ništa bolje od toga. Sestra ne može da u isto vreme vodi zamršenu igru prebacivanja miliona, kontrolisanja vrpoljećih članova stranke, ako ( a čim zagusti mora se), nametne nov izborni ciklus koji pobedom produžava mandat na još četiri, plus prethodne dve, tri godine, eto belaja sa sestrom. Jedino brat može da organizuje izborne štabove u unutrašnjosti, i svim sredstvima onemogući opoziciju da pobedi.
Para nikad dosta, zato treba za njihovo sticanje imati i druge opcije: restorane, kafiće, prevoz gradski i prigradski, ama sve može da posluži svrsi. Milioni se umnožavaju a ako ( ne daj sotono ) dođe na nekim izborima ( što dalje tim bolje) do poraza, da se nađu za crne dane, cele uže i šire porodice. Ovo je recept za ovo, a može se preneti i na države svih vrsta režima, na svim kontinentima.
Dotični tekst ne cilja ni na koga određenog ili ne daj bože nekog ovdašnjeg, nego je samo sotonski predlog nečasnim ljudima bez savesti i političkog opredelenja, jer u današnjem svetu imati čvrstu političku opciju nije moderno i svrsishodno, kako koja prilika dođe tako se prešaltavati na desnu, levu, prednju, zadnju..., opciju.
Na našem jugoslovenskom prostoru ( jer ma šta ko rekao ovo je većinski južnoslovenski brlog u kome se valjaju kako južnosloveni tako i manjine ili većine-kako ko to posmatra, koje su imale tu nesreću da budu što rođenjem što doseljenjem bačene na ovo tlo ) najisplativije je završiti sve škole od osnovne do fakulteta.
Već tokom školovanja videće se koliko je sposoban taj što je rešio da uspe u životu ( obogati se ).
Tu se savest trenira da bude, u cilju postizanja krajnjeg ishoda, nevažna i neopterećujuća. Sva sredstva su dozvoljena i poželjna.
Po završetku školovanja, za one koji nemaju trgovački gen preostaje samo da se bave politikom. Ako su im roditelji ( i rođaci ) nepoznati i nepriznati u javnosti, jedina mogućnost je neka partija koja ima perspektivu. A perspektivu ima ona koja je u svom predznaku i delovanju nacionalistička, a još ako ta stranka nije na vlasti pa samim tim nije privukla beskrupuloznike svih fela i stručnih kvalifikacija, uspeh je na dohvat ruke.
Nakon učlanjenja u takvu stranku ulagivanje i podilaženje gazdi se podrazumeva, korektan odnos sa ostalima je više nego poželjan, a onda sledi savladavanje zanata koje mora biti temeljno. Širom otvorenih očiju upijati gazdine trikove i podlosti, usvajati i one fore i fazone suparničkih stranaka.
Noći koristiti za obilaženje poznatih i priznatih mesta gde se okupljaju stranački prvaci i viđeni kriminalci, ulagivanje ( šlihtanje ) svima bez razlike. Mora se pritom naporno učenje stranih jezika primeniti u praksi: u početku se to postiže obilaskom ambasada, prisustvovanjem svim svečanostima na kojima se može sposoban i bez savesti čovek da upozna sa nekim koje pri vrhu hijerarhije. Uveravanje u privrženost idealima strane demokratije se podrazumeva, kao i obećanje da će kada se dočepa vlasti bezuslovno slušati šta mu se kaže i to sprovoditi u delo.
Spletom svakojakih okolnosti ( sreća je tu najvažnija uz naučene podlosti i trikove ) dokopavanje vlasti je najzad završeno. Prvi koraci nakon toga su potčinjavanje vojske, policije, pravosuđa, medija-to je doduše na dužem štapu, ali ako se krene odmah uspeh neće izostati.
Drugi korak je uništavanje opozicije. Uz isticanje kako sopstvenog poštenja u svakom obraćanju, tako i poštenja svih članova porodice, iznositi katastrofalne rezultate prethodnika. Normalno, država je zatečena pred bankrotom, lopovluci su uništili bazu i nadgradnju, zato je neophodno naporno raditi i noću i danju. Tim odlično plaćenih stručnjaka svih profila mora sve vreme pratiti korake opozicije, i na svaki njihov istup reagovati munjevito. U svim medijima, ma koliko to koštalo ( njihove pare nisu u pitanju već državne, pardon narodne ) obnarodovati marifetluke činjene ranije, papreno začinjene svakojakim podacima nevažno da li su istiniti ili nisu.
Treći korak je nalaženje stranog mentora, normalno i poželjno da to bude premijer moćne države. Javno i na sva usta hvaliti sposobnost i umešnost izabranog zaštitnika, istovremeno isticati da je sa njim sklopljeno večno prijateljstvo ( do smrti ili smenjivanja dotičnog, ne daj sotono da se to i meni desi ).
Četvrti korak je pronalaženje žrtvenog jarca-tajkuna koji je u međuvremenu davao reket protivnicima ( više nego njegovoj sopstvenoj stranci ), sprovesti istragu istovremeno ga blateći po medijima, poslušnu policiju naterati da ga pritvore, a pravosuđe da otpočne sudski postupak. Koliko će taj proces trajati i kakav će ishod biti ( najvažnija je prva presuda koja ga okrivljuje ), nije važno. I sve vreme i na svakom mestu govoriti o borbi protiv kriminala svih fela ( svoje kriminalce držati podalje ).
Peti korak, ujedno i najvažniji, je početi sa sakupljanjem prvog miliona evra. Tim stranih i domaćih stručnjaka i savetnika mora odabrati čoveka koji je bio u sprezi sa nekim stranim elementom koji je sposoban da ga obogati. Nije važno da li je taj čovek bio u opoziciji, ili poziciji, važna je njegova umešnost i delotvornost. Sledi upoznavanje sa tim stranim elementom, pa hvaljenje dotičnog da će biti jedan od glavnih finansijera siromašne zemlje, dobro je da on za početak i stvarno podari milion dolara ( najmanje ) kao pomoć posustaloj i na samrti privredi. Sa takvom individuom treba razraditi koji poslovi se isplate, građevinarstvo će zasigurno biti jedna od prvih opcija, Stanovi se odmah nameću, ali ne kupovina takvih, kako čine premijeri nekadašnjih bratskih republika jer je to suviše vidljivo, nego veći, mnogo veći poduhvat-gradnja, na primer, malog grada na najboljoj lokaciji je kao poručena. Tu lokaciju za mizernu sumu ustupiti novostečenom takoreći bratu, i posao vredan više miliona evra može da počne. Hm, i prodaja oružja može biti profitabilna opcija, rashodovano od strane bivšeg režima, prodaje se preko neke fiktivne firme ( može i domaća ako se nađu pravi ljudi u njoj ), i eto preko noći-dve, prvog miliona evra.
Obraćanje domaćoj javnosti mora biti neprestano, pojavljivanje na svim televizijama bez predaha. I svaki put autoritativno ( ako se neko od voditelja tih programa uzjoguni, najuriti ga sledećeg trena ) ponavljati mantru o svom poštenju. Za potvrdu tih tvrdnji mora se pobrinuti ranije, još dok je bio u opoziciji. Ništa sem stana, ne većeg od trosobnog, i automobila starog tri-četiri godine, ne sme da poseduje. Obraćanje na konferencijama za medije može biti diskutabilno jer se nađe po neki neposlušni novinar, ako dernjava na njega ne uspe sledeća obraćanja moraju biti samo sa poslušnim učesnicima, a ako i tada zagusti, prekidati je već narednog trena.
Preostaje samo kako stečene pare štekovati. E, i tu sreća treba da odigra svoju nečasnu ulogu, ako se kojim slučajem ima brat-ništa bolje od toga. Sestra ne može da u isto vreme vodi zamršenu igru prebacivanja miliona, kontrolisanja vrpoljećih članova stranke, ako ( a čim zagusti mora se), nametne nov izborni ciklus koji pobedom produžava mandat na još četiri, plus prethodne dve, tri godine, eto belaja sa sestrom. Jedino brat može da organizuje izborne štabove u unutrašnjosti, i svim sredstvima onemogući opoziciju da pobedi.
Para nikad dosta, zato treba za njihovo sticanje imati i druge opcije: restorane, kafiće, prevoz gradski i prigradski, ama sve može da posluži svrsi. Milioni se umnožavaju a ako ( ne daj sotono ) dođe na nekim izborima ( što dalje tim bolje) do poraza, da se nađu za crne dane, cele uže i šire porodice. Ovo je recept za ovo, a može se preneti i na države svih vrsta režima, na svim kontinentima.
Dotični tekst ne cilja ni na koga određenog ili ne daj bože nekog ovdašnjeg, nego je samo sotonski predlog nečasnim ljudima bez savesti i političkog opredelenja, jer u današnjem svetu imati čvrstu političku opciju nije moderno i svrsishodno, kako koja prilika dođe tako se prešaltavati na desnu, levu, prednju, zadnju..., opciju.
