KAKO ZARADITI PRVI MILION EVRA

    Normalno, za enormno bogaćenje potrebno je biti srećan iliti rođen pod srećnom zvezdom. A ni ostalo neće doći samo po sebi, nego promišljenim radom na sebi i oko sebe. Kada smo ovo apsolvirali, idemo dalje.
    Na našem jugoslovenskom prostoru ( jer ma šta ko rekao ovo je većinski južnoslovenski brlog u kome se valjaju kako južnosloveni tako i manjine ili većine-kako ko to posmatra, koje su imale tu nesreću da budu što rođenjem što doseljenjem bačene na ovo tlo ) najisplativije je završiti sve škole od osnovne do fakulteta.
    Već tokom školovanja videće se koliko je sposoban taj što je rešio da uspe u životu ( obogati se ).
Tu se savest trenira da bude, u cilju postizanja krajnjeg ishoda, nevažna i neopterećujuća. Sva sredstva su dozvoljena i poželjna.
    Po završetku školovanja, za one koji nemaju trgovački gen preostaje samo da se bave politikom. Ako su im roditelji ( i rođaci ) nepoznati i nepriznati u javnosti, jedina mogućnost je neka partija koja ima perspektivu. A perspektivu ima ona koja je u svom predznaku i delovanju nacionalistička, a još ako ta stranka nije na vlasti pa samim tim nije privukla beskrupuloznike svih fela i stručnih kvalifikacija, uspeh je na dohvat ruke.
    Nakon učlanjenja u takvu stranku ulagivanje i podilaženje gazdi se podrazumeva, korektan odnos sa ostalima je više nego poželjan, a onda sledi savladavanje zanata koje mora biti temeljno. Širom otvorenih očiju upijati gazdine trikove i podlosti, usvajati i one fore i fazone suparničkih stranaka.
    Noći koristiti za obilaženje poznatih i priznatih mesta gde se okupljaju stranački prvaci i viđeni kriminalci, ulagivanje ( šlihtanje )  svima bez razlike. Mora se pritom naporno učenje stranih jezika primeniti u praksi: u početku se to postiže obilaskom ambasada, prisustvovanjem svim svečanostima na kojima se može sposoban i bez savesti čovek da  upozna sa nekim koje pri vrhu hijerarhije. Uveravanje u privrženost idealima strane demokratije se podrazumeva, kao i obećanje da će kada se dočepa vlasti bezuslovno slušati šta mu se kaže i to sprovoditi u delo.
    Spletom svakojakih okolnosti ( sreća je tu najvažnija uz naučene podlosti i trikove ) dokopavanje vlasti je najzad završeno. Prvi koraci nakon toga su potčinjavanje vojske, policije, pravosuđa, medija-to je doduše na dužem štapu, ali ako se krene odmah uspeh neće izostati.
    Drugi korak je uništavanje opozicije. Uz isticanje kako sopstvenog poštenja u svakom obraćanju, tako i poštenja svih članova porodice, iznositi katastrofalne rezultate prethodnika. Normalno, država je zatečena pred bankrotom, lopovluci su uništili bazu i nadgradnju, zato je neophodno naporno raditi i noću i danju. Tim odlično plaćenih stručnjaka svih profila mora sve vreme pratiti korake opozicije, i na svaki njihov istup reagovati munjevito. U svim medijima, ma koliko to koštalo ( njihove pare nisu u pitanju već državne, pardon narodne ) obnarodovati marifetluke činjene ranije, papreno začinjene svakojakim podacima nevažno da li su istiniti ili nisu.
    Treći korak je nalaženje stranog mentora, normalno i poželjno da to bude premijer moćne države. Javno i na sva usta hvaliti sposobnost i umešnost izabranog zaštitnika, istovremeno isticati da je sa njim sklopljeno večno prijateljstvo ( do smrti ili smenjivanja dotičnog, ne daj sotono da se to i meni desi ).
    Četvrti korak je pronalaženje žrtvenog jarca-tajkuna koji je u međuvremenu davao reket protivnicima ( više nego njegovoj sopstvenoj stranci ), sprovesti istragu istovremeno ga blateći po medijima, poslušnu policiju naterati da ga pritvore, a pravosuđe da otpočne sudski postupak. Koliko će taj proces trajati i kakav će ishod biti ( najvažnija je prva presuda koja ga okrivljuje ), nije važno. I sve vreme i na svakom mestu govoriti o borbi protiv kriminala svih fela ( svoje kriminalce držati podalje ).
    Peti korak, ujedno i najvažniji, je početi sa sakupljanjem prvog miliona evra. Tim stranih i domaćih stručnjaka i savetnika  mora odabrati čoveka koji je bio u sprezi sa nekim stranim elementom koji je sposoban da ga obogati. Nije važno da li je taj čovek bio u opoziciji, ili poziciji, važna je njegova umešnost i delotvornost. Sledi upoznavanje sa tim stranim elementom, pa hvaljenje dotičnog da će biti jedan od glavnih finansijera siromašne zemlje, dobro je da on za početak i stvarno podari milion dolara ( najmanje ) kao pomoć posustaloj i na samrti privredi. Sa takvom individuom treba razraditi koji poslovi se isplate, građevinarstvo će zasigurno biti  jedna od prvih opcija, Stanovi se odmah nameću, ali ne kupovina takvih, kako čine premijeri nekadašnjih bratskih republika jer je to suviše vidljivo, nego veći, mnogo veći poduhvat-gradnja, na primer, malog grada na najboljoj lokaciji je kao poručena. Tu lokaciju za mizernu sumu ustupiti novostečenom takoreći bratu, i posao vredan više miliona evra može da počne. Hm, i prodaja oružja može biti profitabilna opcija, rashodovano od strane bivšeg režima, prodaje se  preko neke fiktivne firme ( može i domaća ako se nađu pravi ljudi u njoj ), i eto preko noći-dve, prvog miliona evra.
    Obraćanje domaćoj javnosti mora biti neprestano, pojavljivanje na svim televizijama bez predaha. I svaki put autoritativno ( ako se neko od voditelja tih programa uzjoguni, najuriti ga sledećeg trena ) ponavljati mantru o svom poštenju. Za potvrdu tih tvrdnji mora se pobrinuti ranije, još dok je bio u opoziciji. Ništa sem stana, ne većeg od trosobnog, i automobila  starog tri-četiri godine, ne sme da poseduje. Obraćanje na konferencijama za medije može biti diskutabilno jer se nađe po neki neposlušni novinar, ako dernjava na njega ne uspe sledeća obraćanja moraju biti samo sa poslušnim učesnicima, a ako i tada zagusti, prekidati je već narednog trena.
    Preostaje samo kako stečene pare štekovati. E, i tu sreća treba da odigra svoju nečasnu ulogu, ako se kojim slučajem ima brat-ništa bolje od toga. Sestra ne može da u isto vreme vodi zamršenu igru prebacivanja miliona, kontrolisanja vrpoljećih članova stranke, ako ( a čim zagusti mora se), nametne nov izborni ciklus koji pobedom produžava mandat na još četiri, plus prethodne dve, tri godine, eto belaja sa sestrom. Jedino brat može da organizuje izborne štabove u unutrašnjosti, i svim sredstvima onemogući opoziciju da pobedi.
    Para nikad dosta, zato treba za njihovo sticanje imati i druge opcije: restorane, kafiće, prevoz gradski i prigradski, ama sve  može da posluži svrsi. Milioni se umnožavaju a ako ( ne daj  sotono ) dođe na nekim izborima ( što dalje tim bolje) do poraza, da se nađu za crne dane, cele uže i šire porodice. Ovo je recept za ovo, a može se preneti i na države svih vrsta režima, na svim kontinentima.
    Dotični tekst ne cilja ni na koga određenog ili ne daj bože nekog ovdašnjeg, nego je samo sotonski predlog nečasnim ljudima bez savesti i političkog opredelenja, jer u današnjem svetu imati čvrstu političku opciju nije moderno i svrsishodno, kako koja prilika dođe tako se prešaltavati na desnu, levu, prednju, zadnju..., opciju.
   
   
   

NAČINI BOGAĆENJA NEKAD I SAD

    Kako čovek da se oseća ako je leto a tmasti oblaci nisko da ne mogu biti niže, temperatura za petnaestak stepeni u padu, košava, natmureni prolaznici sa glavama uvučenim u ramena, sve u svemu opšta propast. Virnuvši kroz prozor gospodin Adamović je pokušao da proceni šta da obuče, a onda mrzovoljno odabrao košulju sa dugačkim rukavima, i promrmljavši  do viđenja gospođi Adamović, izašao iz stana.
    Strmoglavom Batutovom ulicom se reumatičnim korakom spustio do trolejbuske stanice, normalno kad on to nazove trolejbuskom stanicom dotutnji autobus kao za pakosti, i još više mu uruši raspoloženje. Tvrdoglavo je pričekao trolejbus i huknuvši se sručio na prvo prazno sedište. Pogledavši kroz prozor video je da je počela kiša, srećom slabašna-da takva i ostane- pomislio je.
    Iz vozila je izašao na Trgu Republike, pogled na spomenik ga je podsetio na proteste opozicije devedesetih godina, zajedno- Drašković, Đinđić i Vesna Pešić- ne zadugo jer je zadobijena vlast u Beogradu pokazala kakav je ko.
    Ne otvorivši kišobran došao je do kafića u uličici iza Narodnog muzeja, odabrao sto, napolju, ispod platnene natstrešnice. I ovde su znali šta uvek naručuje, barista je ubrzo stigao sa kapućinom i dva dnevna lista. Izvadio je mobilni telefon, proverio da li je neko poslao SMS poruku, uključio Wi- Fi, i samo pogledom prešao preko naslova prvo odabranih novina.
    Ponedeljkom se prežvakavaju prošlonedeljni događaji: ako nema nekog kasapljenja, ili ispada devojaka iz polusveta koje danas zovu starlete, pevaljke kukajućih pesmica sa bednim sadržajima, sponzoruša-modelsicama ih zovu, ponuda je nikakva.
    Krajičkom oka vidi neku grdosiju s dlakavim nogama kako šeta kržljavo pseto-unakaženi primerak od strane nekog genetičkog Mengelea. Vlasnica tog psećeg jada sigurno još spava, dok lokalni silnik ispunjava njenu  želju ne bi li joj se još više umilio.
    Ovo je iščašeno vreme koje horski nazivaju tranzicijom. Šta ta tranzicija znači većina zaglupljenog naroda ne zna, a faks štancovani intelektualci još manje. Neokolonijalizam je ušao na zadnja vrata i ovladao vascelim prostorom.
    Nije se to dogodilo juče, pa ni prekjuče, puzao je on pet-šest decenija. Već nakon desetak godina na ovim prostorima, nakon revolucije, nekolike zanatlije, zlatari ponajpre, uspeli su da "ispod dušeka" sklone veće sume novaca, sledili su ih taksisti, pa "plastičari", uzdizala se i kasta advokata, a privredna reforma je uzdigla i novo zanimanje: direktor. Direktori su izumeli privredne predstavnike u inostranstvu, i eto prvih socijalističkih bogataša.
    Samoupravni sistem slabo je razumeo, ili još preciznije, dijagnosticirao kako se krade. A to nije bilo teško da se na vreme uoči. Postojale su komisije za ispitivanje porekla imovine, ali one su radile samo po prijavama ne anonimnim, nego sa punim imenom i prezimenom onog ko to prijavljuje..
    Stradali su prodavci ukrasnih ribica, iliti neki drugi privatnici koji bi se polakomili i kupili skupoceni automobil-fijat 132, ili nešto kasnije 124 specijal. Zavidljive komšije bi prijavile tog jadnika i on bi glat zaglavio u zatvor.
    Provlačili bi se magacioneri koji su gradili za ono vreme "besne" trospratne kuće, pa autoprevoznici, preduzimači svakojake fele..
    Zahuktali gospodin Avramović vraća zahuktale misli na direktore. Princip je bio istovetan, zapadni predstavnik bi došao u neku društvenu proizvodnu firmu i naručio posao. Ponudio bi proviziju i usput dodao da se ona podrazumeva u njegovom sistemu. S obzirom da su direktori skoro isključivo vodili te pregovore, polakomljeni, dobijenu proviziju bi stavljali na svoj štek u neku stranu banku.
    Na primer to bi bilo odelo, usluga šivenja se računala 15 maraka po komadu, deset posto od 15 maraka je 1.5 maraka, to se pomnoži sa 1000 i dobije 1500 maraka. A naručivalo se po najmanje 2000-3000 odela. Kaput je bio 20 maraka, i.., golemi devizni novac, za ono vreme,  slivao se u džepove drugova direktora. Isti princip je važio i za trgovačke predstavnike, samo provizija se delila sa direktorom.
    Političari nisu mogli da se dočepaju novca ali su mogli četvorosobnih stanova, a oni na saveznom nivou kuća sa kompletnim nameštajem i pokućstvom, dok u Beogradu, a gde do u glavnom gradu SFRJ, obavljaju funkciju. Po odlasku sa funkcije obavezno bi odneli svo pokućstvo koje se sastojalo od televizora, šporeta, frižidera..., sve do telefona, escajga, staklarije.
    Socijalističko društvo postajalo je sve bolesnije, da bi se uz "nesebičnu" pomoć zapadnih saveznika, raspalo uz gromoglasni prasak. Počinjalo je novo doba, dojučerašnji direktori su sklapali posao sa političarima, za džabe kupovali profitabilne društvene firme, ili otvarali svoje, pa uz kredite koje nikada ne bi vraćali zgrtali ogromne svote novaca, koje bi delili sa političarima.
    Tako je bilo, tako je i danas, ma koja garnitura došla na vlast, radila bi isto, samo što ova sadašnja rasprodaje poslednje ostatke prirodnih resursa, bezočno izglasava zakone koji radnike izjednačava sa najamnicima bez ikakvih prava, bedno plaćenim.
    Da situacija bude još crnja, počinje juriš na preostale države koje još imaju svoje izvore nafte i gasa, sukob između NATO-a i osovine Rusije, Kine i Indije postaje sve je izvesniji. 
    Gospodin Adamović ustaje i odlazi do šanka da plati svoj kapućino. Kao da mu je malo lakše, izlio je svoj čemer, doduše u sebi, a gde bi drugde, da stane na sred Terazija i započne govoranciju bio bi sulud posao koji bi se završio sa odvođenje u "Lazu", gde bi ga dočekala raširenih ruku bivša ministarka zdravlja i efikasno nakljukala do grla sa haldolom, ili još nekim gorim sredstvom za raspamećivanje.
    Ulazeći u tramvaj gospodin Adamović prvi put ovoga dana razvlači usta u polusmešak, gospođa Adamović je za ručak najavila papke u saftu.
   

Snalaženje

Jedina mogućnost u ovo nedoba

Meni od mene

Провери твит @Sloboda68709376: https://twitter.com/Sloboda68709376/status/757192148194295808?s=09

Bajka za odrasle od 18 do 118 godina

    Bila je to mala zemlja izvan i iza sveta. Narod te male zemlje bio je prostodušan i siromašan, lakoveran i povodljiv. Ti lakoverni i povodljivi ljudi večito su verovali da će se dogoditi neko čudo, ko bi im to čudo obećao birali bi ga za svoga kralja. Tako je bilo odvajkada, a biće da će i ostati tako za vjeki vjekov.
    Dok su se svakojaki kraljevi smenjivali jedan močvarni polunarod uspeo je da se iskobelja iz močvarnog mulja i kroči na čvrsto tlo. Očvrsnuo i ojačao u tom iskobeljavanju uspeo je malo po malo  da se približi vladajućem kralju. Vešto su ga obrlatili lažljivim rečima i kada su stekli njegovo poverenje bez milosti su ga svrgnuli.
    Novi kralj bio je surov i neosetljiv na tuđe patnje. Gramziv i pohlepan, odmah je ovu malu siromašnu zemlju počeo, uz pomoć najvernijih ljudi, da pljačka uzduž i popreko. Ostatak nešto više mislećih pojedinaca bio je izložen nezamislivom progonu tako da ih je na kraju ostala samo šačica.
    Ipak nije mu išlo sve tako glatko, susedi mu baš nisu bili blagonakloni, pa iako je ova mala siromašna zemlja bila izvan i iza sveta, morala je da vodi kakvu-takvu spoljnu politiku. Kada su se odnosi veoma zaoštrili, novi kralj je morao da se za pomoć obrati moćnom morskome narodu.
    Već oprobanim metodom, laskajući, ali i obećavajući bezuslovnu vernost, uspeo je da vodu navede na svoj mlin; postavši saveznik morskoga naroda, doduše mali i skoro beznačajan, neutralisao je susede.
    Ipak nije sve išlo tako glatko, ostatak, gotovo šačica, nešto više mislećih pojedinaca bila je sve glasnija u svom negodovanju; kako je već dogovorio prodaju u bescenje ostataka siromaških bogatstava morskome narodu, bio je prinuđen da se za pomoć obrati crnom gospodaru močvara.
    Molba mu je bila uslišena i desetostruko umnožen počeo ja da odasvud drži lažljive govore prostodušnom, lakovernom narodu. Ubeđivao ih je da su teškoće privremene, koliko sutra biće bolje, mnogo bolje.
    Po savetu morskoga naroda proglasio je izbore za novoga kralja. Sve marifetluke, koje je naučio i usavršio, sproveo je na tim izborima. Prevare su bile očigledne i slepom čoveku, šačica nešto više mislećih pojedinaca odmah je ukazala  na svaku krađu i nečasnu radnju tokom izbora.
    Sve je bilo uzalud, morski narod je brže-bolje odmah priznao staroga kralja za novog kralja. I do tada obespravljen, prostodušni, lakoverni narod postao je još obespravljeniji, ravan robovima mračnih gospodara života i smrti.
    Na kraju pa i nešto iznad ovoga sveta, na plavoj planini prepunoj pećina i vrtača, guja i akrepa, živeo je večni život starac po imenu Svevid. Po vasceli dan je sedeo na vrhu planine i gledao dole, sve je video i sve mu je bilo jasno. Po nekad je nešto šaputao u dugu belu bradu, ko je hteo, mogao je da čuje šta sa gromovima kazuje.
    Munjama potkrepljene bile su njegove gorke reči: taj kratkovrati, prostodušni i lakoverni narod vasceloga svoga postojanja ponavljao je iste greške, istovetne zablude. Tako im i treba prorokovao je, lako su zaboravili svoje stare bogove i priklonili se novim. Ni drugde na tom svetu nije bilo bolje, svuda gramzivost i otimačina koja se, svaki put, završavala velikim ratom.
    Morski narod krenuće na ledeni narod, a ovi kratkovrati, lakoverni i prostodušni ljudi opredeliće se za jednu od dve strane. Opet će ponoviti iste greške, istovetne zablude, tako će biti do kraja ovoga grešnog sveta, i njihovog postojanja.
   
   

Mace risice

https://youtu.be/pVRnRjcyag8

Scenario trećeg svetskog rata

Провери твит @GostovicPredrag: https://twitter.com/GostovicPredrag/status/754370135075483648?s=09

micamaca: Gospodin Adamović

micamaca: Gospodin Adamović:     Odlučno je izašao iz zgrade i sišao niz stepenice na trotoar. Do ćoška je došao hitrim korakom a onda prešao na drugu stranu ulice. Top...

Reči ovde nisu potrebne

https://youtu.be/MczSp7Y1Uj4

Realnost objavljivanja

micamaca: Razmišljanko razmišlja

micamaca: Razmišljanko razmišlja: I danas nije isto kao i juče što ne znači da je bolje ili lošije, nego prosto rečeno očajno. Hoće li biti bolje, neće jer će biti gore! Št...